Kako izabrati pravu knjigu

Naslov poručuje da se u ovom tekstu nalazi neka opšta praksa biranja knjiga u knjižari. Međutim, pravi naslov glasi "Kako ja biram knjigu", ali zbog SEO, kao i 99% ostalih blogera, odlučio sam da lažem u naslovu kako bi što više vas ušlo da pročita ovaj blog. 

Dakle, ispričaću vam moju praksu koju sprovodim prilikom kupovine knjige, a to ne znači da je to opšteprihvaćena praksa kod svih knjigoljubaca. Idemo iz početka. 

Uđem u knjižaru i obavezno kažem "Dobar dan, zdravo!", pa odmah odem do sekcije za nauku. I tu dolazimo do prvog kriterijuma:

Autor

Bacim pogled da vidim ima li šta novo prevedeno od mog omiljenog naučnog pisca, Karla Rovelija – ima! Odslušao sam audio verziju i delimično pročitao engleski prevod The Order of Time, a sada postoji i naš prevod koji glasi Poredak vremena. Međutim, od toga sam se oprostio jer nažalost nije zadovoljen, podjednako bitan, drugi kriterijum:

Prevodilac

Taj ili ta mora da bude iz iste branše ili makar da se bavi sličnim temama kroz svoj prevodilački opus. Dakle, u slučaju dela Rovelija, prevodilac treba da ima naučnu pozadinu i da prethodna prevedena dela imaju dodira sa kvantnom mehanikom i generalno fizikom. Pošto ovaj kriterijum nije bio zadovoljen, bacio sam pogled na još neki naslov, pa zatim otišao do police na kojoj se nalazi (popularna) psihologija.

Sve isto važi, ali ovde moram da budem mnogo oprezan jer se na ovoj polici često infiltriraju uljezi. Vraćamo se nakratko na prvi kriterijum (autor). Uljezi među psiholozima su prodavači magle koji nastoje da šire vrlo nezdrav način razmišljanja kroz svoje knjige o ličnom razvoju tipa "misli isključivo pozitivno". Ne mogu da naglasim koliko je ovo nezdravo. Bez veze mi je da ih imenujem, ali mogu da vam kažem da je većina njih veoma dobra u javnom nastupu i da imaju široku publiku uskih shvatanja.

Da se opet vratim na prevodioca. Ranije sam hteo da čitam Frojdova dela, pa sam kupio dve knjige i pokajao se nakon pedesete strane. O tome sam pisao na ovom blogu, pročitajte ako vas baš zanima. Nakon toga sam počeo da obraćam pažnju na to ko je preveo delo, pa sam kupio Frojdov Kompletan uvod u psihoanalizu zato što sam prepoznao jednog od četiri prevodilaca, Vladetu Jerotić. Čuli ste za njega? Bio je naš poznati psihijatar, psihoterapeut i član SANU. Od te kupovine krenula je ova moja priča.

Pitao sam stručnjaka

Znam jednog "sasvim ok" lika koji je bukvalno bio osvojio prevodilačku delatnost, a sada osvaja srca potrošača kao copywriter. Upoznali smo se na linkedinu, pričali o nauci na fejsu, ogovarali "Gorana i Slavicu" na instagramu – čovek je svestran.

Pošto smatram da onaj koji mahom radi prevode za romane teško da će se snaći kod prevođenja dela iz oblasti popularne neuronauke, kvantne fizike i slično, odlučio sam da pitam Danijela Miloševićada li je to moja predrasuda ili je zaista tako?

Književni i stručni prevodilac razmišljaju drugačije. Ne znači nužno da se ne bi snašao, ali bi mu trebalo dosta vremena da uđe u tematiku i istraži terminologiju u odnosu na nekog ko je u materiji (naučni i stručni prevodilac). Recimo, ja sam radio kao naučni i stručni prevodilac (specijalnost industrija, mašinstvo, inženjering) i ako bi mi dao roman da prevedem, ja bih se porodio. E sad, da li je u redu... to je dobro etičko pitanje. Ako umeš, u redu je. Ako nisi nikad do sad prevodio, pa... isto je u redu ako veruješ da možeš da isporučiš.

Ono što treba da imate na umu je da kad kupujete knjigu svog omiljenog autora, vi zapravo kupujete prevod. Dakle, novo delo! Kako bih dočarao različitost originala od prevoda, navešću vam primer. Dešava se da u originalnom izdanju autor želi da se našali na specifičan način koji je karakterističan za njega i poznat njegovoj publici. Međutim, ako prevodilac ne "poznaje" autora, prevod u tim delovima bude neukusan. Loša stvar u tome je što su često baš ti delovi ključni za formiranje konekcije između autora i čitaoca.

Danijel je potvrdio:

Mnogo je prevodilac tu zaslužan, on praktično piše delo iznova samo na drugom jeziku. Dakle, ne prevodi, nego stvara ispočetka. Zato je zakonom o autorskom delu prevod zaštićen i smatra se stvaralaštvom.

Intervju za relevantan magazin

Još jedan od kriterijuma koji je manje bitan od prethodna dva, ali dovoljno značajan da dospe u ovaj tekst.

Guglam sledeće na engleskom: "ime autora naziv dela interview" i čitam. Tu češće piše baš ono što vas natera da kupite knjigu nego ono što piše na njenoj poleđini. I to je razumljivo, jer to što piše na poleđini mora da bude dovoljno uopšteno da bi se poklopilo sa dobrom većinom (kao horoskop) i time povećalo šansu za prodaju kod ljudi koji prvi put dolaze u dodir sa naslovom i autorom. Pročitajte još jednom prethodnu rečenicu.

Ostali faktori

Ko je preporučio knjigu?

To uglavnom piše na korici. U mom slučaju, ako se bilo koji od Science Magazine, Nature ili Bil Gejts nađu ovde, postoji velika šansa da ću je kupiti i pročitati. Ako je pak lična preporuka koja dolazi od prijatelja ili poznanika, onda je to još bolje, lakše ću prosuditi da li će mi se dopasti.

Koja je godina izdanja originala i prevoda?

Ovo je posebno važno za programerske knjige. Nisam kupio nijednu jer su većina njih dostupne online. Na primer, zašto biste čitali knjigu o nekom programskom jeziku čije je originalno izdanje staro više od dve-tri godine? IT industrija u odnosu na ostale napreduje brzinom svetlosti i nema smisla učiti nešto od čega je neki deo već outdated.

Konkretno knjige Prosvećeni svet (Stiven Pinker) i 21 lekcija za 21. vek (Juval Noa Harari) govore nam o trenutnom stanju čovečanstva, vezom onoga što nam se dešava ovih godina sa prošlošću. Izdate su 2018. godine, a prevodi koje imam kod sebe 2019. Ove knjige su još uvek aktuelne i po mojoj proceni moći će da se čitaju sa istim entuzijazmom makar još u narednih pet godina.

Da li ima spisak referenci?

Hoću da se ono što se tvrdi u knjizi bude opravdano argumentima, odnosno činjenicama koje dolaze iz relevantnih izvora. Često se po izvorima prepozna da li je autor maglovit ili dobro potkovan. Prema tome, dobri izvori su:

  • Poznatiji naučni časopis iz iste ili srodne oblasti (Nature, Science, PNAS, PLOS, Lancet itd.);
  • Poznatiji naučni magazin (Science Magazine, Psychology Today, Quanta Magazine, Scientific American itd. Od naših izdvajam Nauku kroz priče i Odiseju, mada teško da će se oni naći među izvorima stranih autora).



Sada znate kakav sistem primenjujem kada biram knjige. Nadam se da će i vama koristiti prilikom sledeće kupovine. Nađite vremena za rad na sebi i čitajte kvalitetno!

0 Comments

NAJNOVIJE