Virtualna priroda | Učenje kroz igru

Obrazovanje je svevremenska tema u gotovo svakom razvijenom društvu. Njom sam se, kroz pisanje, u par navrata bavio na sajtu Nauči me, a relativno skoro i na blogu naučnog časopisa Chemia Naissensis. Međutim, otkako sam napisao transkript jutjub videa pod nazivom „Šest velikih problema našeg obrazovnog sistema” nisam se mnogo posvetio obrazovanju na ovom blogu. Nije da se hvalim (hvalim se), ali ovaj tekst ima skoro 5000 pregleda i repostovan je na Zelenoj učionici.

Kada govorimo o obrazovanju, pored problema koje vučemo iz industrijskog doba, važno je ukazati i na pogodnosti koje nam pruža današnja tehnologija i na to kako izvući najbolje iz svega toga.

Danas su nam dostupni razni besplatni alati koji mogu biti od ogromne pomoći pri učenju, uz pravilno korišćenje, naravno. U ovom blog postu stavljam akcenat na PhET interaktivne simulacije kao softversko rešenje za bolje razumevanje matematike i prirodnih zakona u fizici, hemiji i biologiji.

Šta su PhET interaktivne simulacije?

Osnovan 2002. godine od strane američkog fizičara i nobelovca Karla Vimena, PhET interaktivne simulacije, kao projekat Univerziteta Boulder u Koloradu, za kreiranje besplatnih, interaktivnih simulacija iz matematike i prirodnih nauka. PhET simulacije bazirane su na opsežnim obrazovnim istraživanjima i kroz njih se učenici angažuju i uče kroz interaktivno i igroliko okruženje.

Ovaj projekat su podržale mnoge vodeće kompanije u oblasti tehnologije. Nastavnici širom sveta koriste ovaj resurs na času kako bi učenici lakše mogli da zamisle eksperiment. Sećam se da sam u gimnaziji eksperimente zamišljao, a kad nisam mogao da zamislim onda sam crtao ili tražio animacije po internetu. Sada vidim koliko je ovo dobra stvar, samo što tada nisam ni znao da postoji! (Zato i pišem ovaj tekst. Da bi se pročulo. 😉)

Veliki broj simulacija je konvertovan u HTML5 pa se može koristiti onlajn sa kompjutera, tableta i telefona, a možete ih i download-ovati na uređaj.

Vreme je za igru!

Upumpajte gas u komoru, zagrejte malo i očitajte temperaturu i pritisak. Posmatrajte kojom brzinom se kreću čestice unutar komore pre i posle zagrevanja. Vidite da li pritisak raste sa povećanjem temperature ili opada. Poigrajte se simulacijom i naučite da razmišljate u okvirima termodinamike!



Jeste li uspeli? Da li pritisak raste ili opada sa povećanjem temperature gasa? Ovo možete skontati i na osnovu jednačine idealnog gasnog stanja (PV = nRT), međutim, igranjem u simulatoru ostvarujete direktni kontakt sa promenljivama: pritisak (P), zapremina (V), broj čestica (broj molova, n) i temperatura (T), što svakako povećava doživljaj, kao i dozu radoznalosti. Kad smo već kod doživljaja, meni je u jednom trenutku izleteo poklopac od komore...

Pored ove, simulacija za Lamber-Berov zakon mi je posebno privukla pažnju. Da vas ne davim jednačinama, ovaj zakon objašnjava vezu između koncentracije nekog obojenog rastvora i intenziteta propuštene svetlosti kroz taj rastvor. Po logici, svetlost teže prolazi kroz obojeniji rastvor, pa će on imati veću koncentraciju od manje obojenog rastvora, ali nam ovaj zakon govori i koliko je ona veća.

Učinite dobro delo i podelite ovaj tekst sa nastavnicima i profesorima prirodnih nauka!